114

Пише: Петар Милатовић Острошки


Геџо, навикао си да ореш земљу и жену, да убираш плодове свог тежачког рада и да правиш децу.

Али дођоше неки из мог завичаја, из разноразних црногорских вукојебина, ненавикли да раде, али вични отимању, они кажу да иду у бој да да би уграбили.

То су они који којима је башта била мало већа од твог гроба.

 

Нису убирали плодове са својих имања него су отимали туђа имања на којима су им други радили као наполичари.

Кад дођоше у Шумадију прирасла им за срце. Заволели су Шумадију патолошки – али без Шумадинаца.

Зато користише све ратове, све револуције и сваки мир џелата у кући жртве да останеш без главе, историје, потомства, нудећи ти бољу будућност у мрачном гробу, да вас што мање буде!

Геџо извини, али напретка ти нема док не истераш све те монтањаре који су пре подне велики Срби, а поподне велики Црногорци.

Извини Геџо, али тако је!

Шумадијо, опрости на истини!