ПЛАЧ МАЈКЕ БОЖИЈЕ! Подржите Разглас куповином књиге!

Arrow up
Arrow down

pecatraz

КОМЕ КАПА - ТОМЕ ГЛАВА!

Pin It

612181


Пише: Јасмина Буква


Чизма главу чува, а да би се србска глава кроз векове очувала ни "чизмаши" се нису од своје шајкаче одрицали. Па, ако се догоди, да нам кад-кад са чизмом не успе, ту је шајкача, која је обезглављеној Србији вазда враћала главу на рамена.

Без шајкаче, Срби су народ као и сваки други, а кроз историју нисмо ни били, нити смо могли да будемо своји, кад год смо тежили да постанемо народ одрекнут и од себе и од своје капе - шајкаче, па да тако таворимо поринути у непрепознатљивост, и себи и другима. Гологлав србски народ, губи нит, не само са главом Србиновом, него и са поуком о томе, шта је шајкача значила на тој србској глави.

Шајкача је војничка капа, а Срби су ратнички народ, којем остали обезглављени народи никад нису мира давали, па је и природно што је војничка капа србског народа постала и национално обележје Србиново у свакодневном - па и у мирнодопском животу.

Обезглављен Србин, осуђен је на тумарање, у очајничкој потрази за собом и својом главом, које се одрекао заједно са шајкачом. Па и не чуди, мада делује на моменте и трагикомично, што данас Србијом парадирају србски "атамани" и "козаци", са обележјима којима покушавају, преко пандана традиционалном србском витештву и ратништву, да се дозову својој глави, преко братске руске главе. 

За то време, у Србији, карикатуриста Горан Ћеличанин, не одустаје од намере да својим сународницима врати главу на рамена. У мери да задивљује његова истрајност у цртању главатих Срба, иритирајући, при том, и многе обезглављене Србе. 

Горан не одустаје од шајкаче, свестан да нису Срби залуд у своју народну ношњу уврстили своју војничку капу. 

Претпоставка аутора овог записа, је да је то главни разлог, мада је можда разлог ове истрајности и много практичнији. Можда је, Горан Ћеличанин, карикатуриста, који је схватио да је бесмислено цртати народ свој без главе. Па још и у време кад смо сви ми, његови сународници, у оволикој невољи, из које нећемо ни успети да се искобељамо овако обезглављени.

Без невоље, нема Богомоље! Без шајкаче, нема главе! Без главе, нема те Богомоље која ће нам помоћи!

Браћо Срби, коме капа - томе глава! Шајкачу на главу, па онда прст на чело - и ето нас у Богомољама... Господу да се молимо, да нам врати и главу и памет - па да их се више никад не одричемо, и да не чинимо бруку и срамоту и прецима и потомцима својим.

А карикатуристи Горану Ћеличанину да се захвалимо што не пристаје да нас црта без главе. За толико бисмо, вала, овако обезглављени, и у својој епигенетици морали памети да избунаримо!